ОДРИЦАЊЕ ОД КИМ ЗА ОБЕЋАЊЕ ЧЛАНСТВА У ЕУ 2025:
ЉУДИ, ЈЕ ЛИ ТО МОГУЋЕ!
 |
| "Супермен" против "супер баке" /Фото: Еспресо |
Е сад,
заиста човек мора да се упита у стилу спортског коментатора из осамдесетих
прошлог века, Младена Делића: "Људи, је ли то могуће!?" Само, овог
пута у негативном контексту.
Председник
Србије свакодневно нешто поручује с малог екрана, а то нешто своди се на једно
те исто – на ништа или на обично лупетање. Како објаснити да нормалан човек
изађе пред милионску публику и почне да објашњава да погибија двојице радника
на градилишту "Београд на води", заправо, показује колико се мало
гине и колико наше друштво брине о безбедности на раду. Да би све то поткрепио
"необоривим чињеницама", Велики Вођа износи податке, које је, ваљда,
пронашао у неком хумористичком часопису, да у Америци сваких десет секунди
погине по један перач прозора. Таква тврдња показује одсуство било каквог
критичког мишљења, па и одсуство здравог разума код онога ко је такву тврдњу
изрекао – и таква тврдња тешко да би прошла и међу децом нижег школског
узраста.
У
кратком периоду од два три дана, председник државе показује да је не само
недорастао функцији на којој се налази и коју је максимално узурпирао, него и
да је он велика опасност за опстанак државе Србије. Његова одбрана
"поштеног инвеститора", којег је убила "хладнокрвни убица"
Стојанка Стојановић, требало би да сваког човека у Србији озбиљно забрине. За
председника-узурпатора ствари стоје обрнуто од онога што је реалност. За њега
"баба Стојанка" има "досије" (не каже какав), на основу
чега се може извући закључак да је Стојанка "разбојник", а њена
"недужна" жртва је "узорни грађанин".
Но
хајде да констатујемо да су ово "безазлени гафови" (иако нису). Али
шта да кажемо на идеју Великог Вође да се натовско-шиптарској парадржави Косово
поклони столица у УН, то јесте, да ће он лично (с којим правом) признати
противуставно отцепљење дела Србије, уколико добије обећање да ће Србија бити
примљена у окриље ЕУ 2025. године. У интервјуу Ројтерсу Велики Вођа несувисло
говори:
"У
овом часу ми не знамо где су нам границе!" (“Right now we don’t know where
our borders are").
Не зна
се да ли је српски председник-узурпатор мислио само на границе Србије и
натовске квазидржаве Косово или је ту мислио и на границе са осталим српским
суседима. У сваком случају, овде би, да је у питању нормална држава у којој се
поштују Устав и закони, било посла за тужилаштво, судове, али и за Владу Србије
и српски парламент. У свакој земљи, чије су границе међународно признате (а
границе Србије су у складу с међународним правом јасно дефинисане), оваква изјава
би изазвала такву политичку буру, да се она никако не би могла другачије
завршити, осим оставком или сменом ("импичментом") челника земље који
се усудио да дирне оно што је свакој држави на земаљском шару светиња о којој
нема никакве дискусије.
С друге
стране, читамо на Твитер профилу Рамуша Харадинаја, писаном на енглеском
језику, како је "суверено и независно Косово неодвојиво од САД".
Истина, онај који одржава Рамушов Твитер налог користио је предлог
"to" уместо "from", али то не мења суштину поруке.
Натовско-шиптарска парадржава би се, уистину могла, да није међународних закона
и Резолуције 1244, третирати као 51. држава САД. Али, пошто још увек постоји
Савет безбедности УН, међународна правила и норме, парадржава Косово не постоји
ни као парадржава – једноставно, у међународно-правном смислу постоји само
Космет (Косово и Метохија) као покрајина у саставу Републике Србије. И ту
долази тачка, она тачка коју би председник Србије, марионетско-квислиншки, хтео
да избрише. Да ли ће се органи властi, законодавни и судски пре свега, пренути
и покушати да уразуме председника, који је, рекло би се, изгубио све оријентире
и све одлике државника засноване на Уставу, закону и општем моралу? Неће, јер у
стварности немају никакву снагу спрам шефа државе. О парламенту, који једини
има право да покрене иницијативу за разрешење председника Србије, илузорно је
размишљати, јер за такву иницијативу потребно је да се сложи преко 80 народних
посланика – што је практично немогуће.
Србима
је дато Косово и Метохија (никако случајно) да би се кроз део те свете српске
земље исказали као достојни постојања и довољно вредни, како пред универзалним
умом тако и пред сопственим колективним духом. Ако погледамо карту Космета,
видећемо да је она препуна топонима који указују на зло, невоље и страдање –
свеједно да ли она у прошлости или она која нас као народ чекају у будућности.
Приштина
је највећи град Косова и Метохије и она тамо стоји као велика, незалечена рана,
као пришт (аугментатив "приштина") који стално пуца
("пршти") и никако неће да зарасте. По турском попису у Приштини су
1455. живели само Срби. Пет векова касније (1961.) у Приштини је живео
подједнак број Срба и Албанаца, да би Срби сасвим нестали из тог града (преко
40.000) након злочиначког бомбардовања НАТО алијансе. Пришт је дефинитивно
пукао, да рана, рекло би се, никада више не зарасте.
Гњилане
вековима, можда и миленијумима гњиле, да би данас толико натрули, да Срба тамо
данас готово да и нема. У турском попису становништва из 1455. помиње се
Гњилане, које тада има око 40-ак српских домаћинстава. Шиптара тада тамо уопште
није било. Пет векова касније (попис из 1961.) у Гњилану живи једнак број Срба
и Албанаца (пола-пола), да би се Срби "угњилили" и буквално нестали
са тог простора у следећих пола века. Наиме, у граду Гњилане данас нема
ниједног јединог Србина.
Одакле
сви ти Шиптари дођоше и како су у само пола века успели да постану већина, за
коју председник Србије (као да је плаћен да лобира за албанску страну) каже да
је то непорецива, непомерива и неизмењива "реалност"? Уз то, Велики
Вођа патетично додаје, да Србима (овако слабим, лењим и килавим) не преостаје
ништа друго него да се са таквом "реалношћу" помире. Добија се утисак
да једини човек којег Србија има, а који је вредан, частан и храбар, јесте баш
он – самохвални Александар Вучић!
Сад је
наша западна марионета баталила ЗСО, јер се та тема "испуцала". На
реду је пријем Србије у ЕУ 2025. године. Ако Запад хоће да се Србија добровољно
одрекне Космета, довољно је само обећање ЕУ да ће Србију у следећих десетак
година, односно 2025. или коју годину касније, примити у своје
"богато" друштво. Вођа нас заводи за Голеч планину, као да не види
провалију у коју се сурвава Европска унија. ЕУ пуца на свим странма – и само
тотална политичка незналица или злобник који нам жели несрећу не би био у стању
да види да та мегадржава у покушају не може преживети дуже од коју годиницу
приде. До 2025. такве "Уније" неће бити, а већина земаља чланица ЕУ
дотле ће одустати да и даље буду сателити Немачкој и болесним амбицијима Ангеле
Меркел.
Д.
Гостељски
